Prenatalni period

( Razgovor za nedeljnik Korzar prilikom predavanja o Prenatalnom periodu i Porođaju u Košicama-Slovačka )

Govorićete o uticaju prenatalne egzistencije na naš dalji život. Zato moram da postavim pitanje, da li svoje roditelje pre rođenja biramo i zašto ?

Praksa u regresoterapiji ukazuje na to potvrdno. Čovek dolazi na Zemlju, da tu nešto nauči, sretne određene ljude, nešto tu ostavi. Ako sa klijentom u regresoterapiji odemu u period pre začeća, mnogi od njih opisuju egzistenciju u smislu, da biraju svoje roditelje, telo, okolnosti, a možda i ceo život koji će na Zemlji proživeti. Klijent često kao da se raspravlja sa svojim prijateljima o tome, da li i kada će se sresti na Zemlji ili šta će zajednički proživeti. Praksa takođe pokazuje, da čovekova duša odlazi sa Svetla, pri čemu se još pre začeća nalazi i “lebdi“ nekoliko dana ili i nedelja u blizini svojih roditelja. Razgleda okolinu, roditelje, priprema se za ulazak u svoje telo, a nekada i svojom voljom odabira dan i vreme svog začeća.

Put duše i odabir naših roditelja bi mogli da uporedimo sa našim životom, koji proživljavamo. Dođe vreme i mi moramo odabrati osnovnu ili srednju školu. U tome nam često pomažu naši roditelji. Posle biramo fakultet i naše zanimanje. Tu već obraćamo više pažnje na to šta želimo da radimo i šta nas zanima. Skupili smo iskustvo iz prethodnih odluka, a ta čemo i prilikom izbora iskoristiti. Iz pogleda duše su to proživljeni milioni čak milijarde godina, kada već duša sama bira svoje „duhovno zvanje“. Moglo bi se reći da je za ispunjavanje ovog zanimanja-zvanja jedan od najosnovnijih uslova odabir naših roditelja.

„Šta ne rođen čovek opaža ? Napr. da li slušanjem muzike počinje za nju da se interesuje ?

Opažanje ploda možemo spojiti sa tzv. “otelotvorenjem“ duše. Praksa pokazuje, da je spajanje dve ćelije takav vid organizovane mase, da nije moguće da postoji bez određenih „programa“, koje donosi duša. Ove “programe“ bi mogli zvati psiha. Iz toga proizlazi da do „otelotvorenja“ duše dolazi uvek prilikom spajanja dve ćelije majke i oca, znači prilikom začeća. U regresoterapiji dolazimo čak do tog spajanja, čak i u period pre njega. Tada klijenti opisuju sve opažaje, koje doživljavaju, šta doživljavaju majka i otac, šta se dešava okolo.

Možemo reći da duša opaža sve što se oko nje dešava. Do trećeg meseca prenatalnog perioda uglavnom vančulnim putem, a onda i čulima tela.

Svaka muzika ima u sebi delić logike, jedinstvenosti, snage itd. Dete ove zvukove upravo zbog jedinstvenosti i opaža, a zbog odrešenog obrazca koji muzika poseduje, veoma lako i pamti. Čulna i vančulna opažanja deteta su uglavnom nakon saznanja majke da je trudna, do odrešene mere otvorena za logiku, jedinstvenost, snazi i slično. Prilikom puštanja muzike, koju je dete slušalo u ovom periodu, a nakon rođenja, dete se priseća perioda iz majčinog stomaka, što može da ga umiri, oraspoloži i zainteresuje. Zato je prikladno tokom srećnih dana sa detetom u stomaku, puštati muziku, igrati i radovati se najbolje sa celom porodicom.

Mogu li se odrediti glavni uticaji prenatalnog perioda na našu budućnost ?

Prenatalni period iz pogleda kasnijeg uticaja možemo podeliti na nekoliko prelomnih perioda. Začeće- značaj ovog perioda je u tome, da je to prvi ulazak i dodir sa fizičkim osećajima, iako se radi samo o dve ćelije, koje se u tom trenutku spajaju. Istovremeno sa ovim ulazkom i osećanjima na ćelijsko-materijalnom nivou dolazi do određenih osećanja roditelja, koji vode ljubav. Tu nastaje određena vrsta kombinacije osećanja, koja mogu da utiču na nas tokom celog života. I prilikom idealnog stanja prilikom začeća to je za dušu prelazak iz duhovnog sveta u svet fizički. Pojavljuju se reakcije na promenu, na način ovog prelazka, na roditelje, na okolinu i mnogo toga drugog. Sva ova osećanja možemo onda „ponovo“ imati prilikom odnosa, odluka i slično. Saznanje majke da je trudna- u ovom periodu dolazi do određene tačke, kada nastaje veza između majke i deteta ukoliko u prethodnom periodu nije došlo do nekih problema. Majka saznaje da je trudna i dolazi do reakcije. Na ovu reakciju dolazi još i stanje deteta, čiji odraz onda možemo osećati tokom celog života. Od sada dete proživljava svako osećanje sa majkom mnogo intenzivnije. Razvoj od saznanja majke da je trudna- Ovaj period uglavnom donosi spoznaju osećanja majke, odnosa majke sa ocem, porodicom, okolinom. Majka se može naći u raznim situacijama, koje na dete na određeni način utiču i ono opet nekako reaguje. Ove uzajamne interakcije su često osnova našeg budućeg ponašanja i rešavanja problema.

Na šta ne bi trebala buduća majka da zaboravi i čega treba da se čuva ?

Prilikom uobičajene normalne trudnoće u suštini majka ne mora ništa više ni manje da radi, možda osim preživljavanja zadnjeg meseca, koji zahteva povišenu pažnju i pripremu za porođaj i materinstvo, koja još uvek ne dostaje u školskom i kućnom vaspitanju.

Spomenuću ipak jedan savet koji proizlazi iz prakse regresoterapije. Sve što majka pa čak i otac preživljava dete opaža i zauzima prema tome stav. Ako majka u ovom periodu proživljava neka neprijatna osećanja ili događaje, dete može biti suočeno sa time tako da ih prima kao svoje. Naročito ukoliko ne razgraniči da to nisu njegova osećanja već majčina- majka i dete su takoreći jedno telo.Onda je dobro da u to preživljavanje majke i oca nastupi istina. Majka može sa ocem da popriča o svojim problemima da ne bi ostajali u njoj, gde se nalazi i dete i tako dati detetu do znanja, šta majka preživljava i da je to nešto njeno. Može da priča sa detetom, posvetiti mu pažnju, napr. svakodnevno na kraju dana sumirati dnevne događaje i slično. Dete će ovako najbolje shvatiti, šta se oko njega dešava i zašto, a istovremeno se već u ovom periodu stvara između roditelja i deteta ljubazan i prirodan odnos, gde se problemi rešavaju na nivoima na kojim nastaju.

Obuka iz Regresoterapije

Osnovni kurs је uvodni kurs u dvogodišnjoj obuci iz regresoterapije. Trening je obuka sa naglaskom na lični razvoj. Namenjen za one koji žele da rade na sebi, eventualno ovim radom da pomognu drugima.

Prvi blok – traje 5 dana, počinje Osnovnom tehnikom -

pružiće informacije o funkcionisanju psihe i ličnosti sa gledišta teorije i prakse Regresoterapije.

Objasniće tehnike Regresoterapije na osnovu asocijativnog prisećanja.

Odgovoriće na pitanja:

- Zašto imamo probleme i kako se oni mogu rešavati?

- Zašto i kako funkcioniše Regresoterapija nehipnotičkom metodom?

Od regresnih tehnika učenici se teoretski i praktično susreću sa:

1. Osnovnom tehnikom regresne terapije, koja traži i rešava uzroke problema na nivou trauma iz prošlosti ( 5 dana),

2. Prenatalnom tehnikom regresoterapije, koja traži i rešava uzroke problema na nivou modela ponašanja u prošlosti i sadašnjosti ( 4 dana),

3. Tehnikom Rada na daljinu, koja rešava uzroke problema na nivou entiteta podsvesti (4 dana),

4. Tehnikom odnosa koja traži i rešava uzroke problema na nivou nedovršenih ciklusa patnje u našim odnosima (5 dana),

5. Tehnikom Detinjstva, koja traži i rešava uzroke problema na nivou modela ponašanja u prošlosti i sadašnjosti (4 dana),

6. arhetipskom tehnikom Odnosa, koja traži i rešava uzroke problema na nivou nedovršenih ciklusa patnje u našim odnosima sa određenim arhetipom (4 dana),

7. Tehnikom Profilinga, koja traži i rešava uzroke problema na nivou neprofilisanih problema (5 dana).

Postepeno kroz praks je razvio regresivne metode, koje se zasnivaju na tri osnovne teze:

- Prva teza je da problemi mogu imati psiho-somatsku (telesnu) dimenziju, gde se uzrok problema nalazi u nekom dogadjaju iz prošlosti, kao informacija o suženom stanju svesti a uzrokuje neku manifestaciju na telu – somatizaciju. Metoda, koja je zasnovana na pronalaženju i rešavanju ovih informacija iz prošlosti zovem Osnovna metoda.

- Druga teza je, da problemi mogu imati psiho – tipsku dimenziju, kde se uzrok problema nalazi u ne adekvatno savladanom ili preuzetom obrascu ponašanja iz prošlosti najčešće iz detinjstva ili prenatalnog doba i poroďaja. Metode posvećene rešavanju psiho-tipskih problema jesu metode Detinjstvo i Prenatalna metoda, u kojima prolazimo i tražimo u odreďenim razdobljima obrasce ponašanja, koji nisu naši, uzrokuju nam probleme, a mi ih i uprkos tome koristimo u sadašnjosti.

- Treća teza je, da problemi mogu imati psiho – spiritualnu (duhovnu) notu, gde se uzrok nalazi u ne adekvatno savladanom početku nekog odnosa, jer spiritualnost rešavamo samo na osnovu upoznavanja i proživljavanja odnosa. Da li  već u odnosu sa čovekom, predmetom, pojavom ili dogaďajem. Razumevanje i dobro savladavanje početka datog odnosa, posredstvom takozvane Terapije Odnosa i Arhetipske terapije odnosa, u kojoj prolazimo ceo krug patnje u danom odnosu, sve do njegovog početka, kada dolazi do savladavanja i opuštanja.

Trening regresoterapije kod Patrika Balinta traje 2 godine, podeljen na blok nastavu od sedam susreta.

Na časovima se uči teorija ličnosti, psihologije i problema. Ove teorije su osnova za teoriju i praksu tehnika regresije, koje učenik u toku učenja usvaja.

Druge teorije koje se predaju su teorija kauzalnosti, teorija prošlih života, razvojna teorija, teorija entiteta podsvesti, teorija odnosa, teorija arhetipova, teorija profilisanja problema.

Regresoterapiju mogu učiti svi, koji su napunili 18 godina, ne boluju od psihičkih poremećaja i ne uzimaju psihofarmaka ili droge. Za mlađe od 18 godina pohađanje časova je omogućeno samo u prisustvu roditelja ili uz njihovu pismenu saglasnost.

S obzirom da regresoterapija pripada umetnosti, učenje zahteva malo talenta. Ovaj talenat ima svako. Volja da se obrati pažnja i da dobijete pažnju.

Tako da učenje nije uslovljeno nekakvim posebnim znanjima ili sklonostima.

Trening se završava certifikatom (uslov je učešće na svim kursevima i pisanje završnog rada od 30 stranica na neku temu iz teorije ili prakse regresoterapije, ili održana dva predavanja za laičku i stručnu javnost na temu teorija ili praks regresoterapije uz superviziju na nivou od 60 klijenata).

Za sve informacije i rezervacije javite se na email: ana.bazova.grnja@gmail.com

http://www.regresnaterapia.sk/index.php?location=/Regresna-terapia/Regresoterapija-u-Srbiji/Osnovni-kurs-iz-regresoterapije&view_section&main_section=2&section=576&tab_article&subtab_article

Gestovi u porodici

Roditelji deci

U detinjstvu detetu je potreban gest starateljstva od roditelja. Prilikom odrastanja gest poverenja a prilikom “ izlazka iz gnezda“ gest opraštanja.

Gest starateljstva se sastoji od pružanja roditeljske energije detetu uvek tada kada mu je to potrebno ili dete to traži. Roditelj bi u detinjstvu trebalo detetu da da sve što traži i osećajno da primećuje želje i kroz dečju ne poslušnost. Želje deteta nije moguće uvek doslovno ispuniti. Ipak ako dete nešto traži, onda bi roditelj na njegovom nivou trebalo da mu izađe u susret jer iz svoje perspektive odrasle osobe ne zna šta detetu u njegovom psihičkom razvoju zaista pomaže. Ključne reči su “na njegovom nivou“ i “dete zna šta mu pomaže i šta mu je potrebno“.

Primer: Dete traži sa 4-5 godina mitraljez, da bi prema njegovim rečima sve “ pobilo“. Za roditelja bi to trebao da bude apel za gest starateljstva, pružiti detetu pažnju i mogućnost pražnjenja muške energije. Mitraljez može dete dobiti u drugačijoj formi kroz igru “rata“ sa ocem ili igre skrivanja, igru lopom i slično ili mu mama može u različitim formama nacrtati mitraljez. Kupiti detetu u tim godinama mitraljez iako igračku bi moglo da znači gest “ evo ti i ne dosađuj! “ ili mu mitraljez ne dati ni u jednoj formi uopšte, može značiti gest “ ti si samo dete i ne znaš šta ti treba“.

Ukoliko ne dođe do gesta starateljstva, može ne dostajuća briga u detinjstvu biti kompenzovana u roditeljstvu sa vlastitim detetom ( ne primerena briga za dete ) ili podsvesnim odlaganjem začeća.

Gest poverenja od roditelja uzko je povezan sa njihovim samopouzdanjem, verom u njihovo partnerstvo, uzajamnu podršku i vaspitanje, koje su detetu dali. Mogućnost gest pokazati, dolazi sa graničnim situacijama prelomnih godina detinjstva i većinom su vezane za separaciju i samo određivanje. U predškolskim i školskim institucijama, kada dete ima potrebu da se osloni na poverenje roditelja prilikom balansiranja između onoga šta se od deteta traži i onoga za šta je dete sposobno. U pubertetu, kada dete traži svoje mesto u životu i iskušava to i ekstremnim ponašanjem prema sebi i okolini. Ali i u sazrevanju kada dete oseća potrebu za podrškom u koracima koji vode od roditeljskog doma ka partnerskom.

Ukoliko ne dođe do gesta poverenja, može se desiti da budući roditelj ne prepozna poverenje koje dobija od svog partnera ili da zna da pruži bezuslovno poverenje. Dete u odrastanju takođe može rešavati probleme samorealizacije i samopouzdanja.

Gest opraštanja se sastoji u tome da se odnos roditelj-dete pomera ka odnosu prijatelj-prijatelj. Roditeljska briga može i mora ponekad da bude obeležena odgovornošću roditelja. Prijateljstvo je zasnovano na slobodi, tako potrebnoj prilikom gesta opraštanja-rastanka roditelja sa decom.

Ukoliko ne dođe do gesta opraštanja budući roditelj se može vraćati svojim roditeljima u situacijama u kojima bi trebalo da učestvuju partner i deca.

Deca roditeljima

Za zatvaranje porodičnog ciklusa je potreban gest zahvalnosti. Ovaj gest prirodno ukazuju deca roditeljima ali tek onda kada oni sami pokažu svojoj deci gest opraštanja. Tek tada bi trebali i mogli roditeljima da pokažu šta su u njih uložili- pobrinuti se za svoje roditelje, koji su često već u poznim godinama i “vraćaju“ se u detinjstvo.

Ukoliko do gesta zahvalnosti dođe ranije, ovo može da utiče na rasipanje energije i pažnje, a time naprimer i na zaćeće deteta.

Sledeći ovakav gest je Generacioni gest prvog reda. Deca imaju na prvom mestu pažnju svojih roditelja do trenutka “izlazka iz gnezda“. Nakon toga bi trebala odrasla deca na prvom mestu da imaju svog partnera i decu. Buduće bake i dede bi to trebalo da poštuju zbog partnera a kasnije i zbog unučadi i da to podržavaju mentalno, verbalno ili gestom poštovanja-respekta. Ako jedan od partnera ne može da ukaže gest prvog reda svom partneru i stalno na prvom mestu drži svoje roditelje ili nekog drugog, to može dovesti do problema sa začećem. Slično se može desiti i kada roditelji ne ukazuju gest poverenja i poštovanja prema svom odraslom detetu i njegovom partneru.

Ovaj tekst je objavljen i na stranici www.predporodnapriprava.sk ( predporođajna priprema ). 

Autor: Patrik Balint - Regresoterapeut

Za sve informacije javite se na email: ana.bazova.grnja@gmail.com ili 

http://www.regresnaterapia.sk/index.php?location=/Regresna-terapia/Regresoterapija-u-Srbiji&view_section&main_section=2&section=556&tab_article&subtab_article.

Patrik Balint - regresoterapeut

Patrik Balint

regresoterapeut

www.regresnaterapia.sk

Od 2000-te godine se posvećuje Regresoterapiji na profesionalnom nivou, radi i predaje u Slovačkoj i Češkoj republici, kasnije uvodi u rad i svoje nove tehnike regresoterapije, koje regresoterapiju razvijaju i dopunjuju u novim pravcima. Osim u Evropi prikupljao je i razmenjivao iskustva u Rusiji i Americi.

Postepeno kroz praks je razvio regresivne metode, koje se zasnivaju na tri osnovne teze:

- Prva teza je da problemi mogu imati psiho-somatsku (telesnu) dimenziju, gde se uzrok problema nalazi u nekom dogadjaju iz prošlosti, kao informacija o suženom stanju svesti a uzrokuje neku manifestaciju na telu – somatizaciju. Metoda, koja je zasnovana na pronalaženju i rešavanju ovih informacija iz prošlosti zovem Osnovna metoda.

- Druga teza je, da problemi mogu imati psiho – tipsku dimenziju, kde se uzrok problema nalazi u ne adekvatno savladanom ili preuzetom obrascu ponašanja iz prošlosti najčešće iz detinjstva ili prenatalnog doba i poroďaja. Metode posvećene rešavanju psiho-tipskih problema jesu metode Detinjstvo i Prenatalna metoda, u kojima prolazimo i tražimo u odreďenim razdobljima obrasce ponašanja, koji nisu naši, uzrokuju nam probleme, a mi ih i uprkos tome koristimo u sadašnjosti.

- Treća teza je, da problemi mogu imati psiho – spiritualnu (duhovnu) notu, gde se uzrok nalazi u ne adekvatno savladanom početku nekog odnosa, jer spiritualnost rešavamo samo na osnovu upoznavanja i proživljavanja odnosa. Da li  već u odnosu sa čovekom, predmetom, pojavom ili dogaďajem. Razumevanje i dobro savladavanje početka datog odnosa, posredstvom takozvane Terapije Odnosa i Arhetipske terapije odnosa, u kojoj prolazimo ceo krug patnje u danom odnosu, sve do njegovog početka, kada dolazi do savladavanja i opuštanja.

U svom radu ima iskustva: - sa lakšim i težim duševnim problemima

- sa psihosomatskim problemima

- sa problemima u odnosima

- sa traženjem ličnog jedinstvenog puta i znanja

- sa psihičkom pripremom na prenatalni period, poroďaj i roditeljstvo

- sa psihičkom pripremom vrhunskih sportista

- rad u više od 10 000 terapeutskih časova

- sa edukacijom i pripremom nove generacije regresoterapeuta

Ne-hipnotička terapijska metoda, koja na osnovu našeg povratka u prošlost, omogućava rešavanje problema, upoznavanje raznih duhovnih zakona i mogućnosti duhovnog rasta, naših korena i našeg puta, ili način kojim idemo njime, pomera granice našeg znanja i naših sposobnosti.

U praksi osim tehnika regresoterapije, koristi znanje, da je sve međusobno povezano tako da se spoznaja i rešavanje problema može skrivati i u tim najjednostavnijim stvarima, koje se često nalaze veoma blizu nas.

Obuka iz regresoterapije

Počinje 4.10.-11.10.2013

Osnovni kurs је uvodni kurs u dvogodišnjoj obuci iz regresoterapije. Trening je obuka sa naglaskom na lični razvoj. Namenjen za one koji žele da rade na sebi, eventualno ovim radom da pomognu drugima.

Prvi blok – traje 7 dana, počinje Osnovnom tehnikom -

pružiće informacije o funkcionisanju psihe i ličnosti sa gledišta teorije i prakse Regresoterapije.

Objasniće tehnike Regresoterapije na osnovu asocijativnog prisećanja.

Odgovoriće na pitanja:

- Zašto imamo probleme i kako se oni mogu rešavati?

- Zašto i kako funkcioniše Regresoterapija nehipnotičkom metodom?

Od regresnih tehnika učenici se teoretski i praktično susreću sa:

1. Osnovnom tehnikom regresne terapije, koja traži i rešava uzroke problema na nivou trauma iz prošlosti ( 7 dana),
2. Prenatalnom tehnikom regresoterapije, koja traži i rešava uzroke problema na nivou modela ponašanja u prošlosti i sadašnjosti ( 4 dana),
3. Tehnikom Rada na daljinu, koja rešava uzroke problema na nivou entiteta podsvesti (4 dana),
4. Tehnikom odnosa koja traži i rešava uzroke problema na nivou nedovršenih ciklusa patnje u našim odnosima (7 dana),
5. Tehnikom Detinjstva, koja traži i rešava uzroke problema na nivou modela ponašanja u prošlosti i sadašnjosti (4 dana),
6. arhetipskom tehnikom Odnosa, koja traži i rešava uzroke problema na nivou nedovršenih ciklusa patnje u našim odnosima sa određenim arhetipom (4 dana),
7. Tehnikom Profilinga, koja traži i rešava uzroke problema na nivou neprofilisanih problema (5 dana).

Trening regresoterapije kod Patrika Balinta traje 2 godine, podeljen na blok nastavu od sedam susreta.

Na časovima se uči teorija ličnosti, psihologije i problema. Ove teorije su osnova za teoriju i praksu tehnika regresije, koje učenik u toku učenja usvaja.

Druge teorije koje se predaju su teorija kauzalnosti, teorija prošlih života, razvojna teorija, teorija entiteta podsvesti, teorija odnosa, teorija arhetipova, teorija profilisanja problema.

Regresoterapiju mogu učiti svi, koji su napunili 18 godina, ne boluju od psihičkih poremećaja i ne uzimaju nikakve terapije ili droge. Za mlađe od 18 godina pohađanje časova je omogućeno samo u prisustvu roditelja ili uz njihovu pismenu saglasnost.

S obzirom da regresoterapija pripada umetnosti, učenje zahteva malo talenta. Ovaj talenat ima svako. Volja da se obrati pažnja i da dobijete pažnju.

Tako da učenje nije uslovljeno nekakvim posebnim znanjima ili sklonostima.

Trening se završava certifikatom (uslov je učešće na svim kursevima i pisanje završnog rada od 30 stranica na neku temu iz teorije ili prakse regresoterapije, ili održana dva predavanja za laičku i stručnu javnost na temu teorija ili praks regresoterapije uz superviziju na nivou od 60 klijenata).

Za sve informacije i rezervacije javite se na broj telefona: 066/141-023

ili na email: ana.bazova.grnja@gmail.com