(
Razgovor za nedeljnik Korzar prilikom predavanja o Prenatalnom
periodu i Porođaju u Košicama-Slovačka )
Govorićete
o uticaju prenatalne egzistencije na naš dalji život. Zato
moram da postavim pitanje, da li svoje roditelje pre rođenja biramo
i zašto ?
Praksa
u regresoterapiji ukazuje na to potvrdno. Čovek dolazi na Zemlju, da
tu nešto nauči, sretne određene ljude, nešto tu ostavi. Ako sa
klijentom u regresoterapiji odemu u period pre začeća,
mnogi od njih opisuju egzistenciju u smislu, da biraju svoje
roditelje, telo, okolnosti, a možda i ceo život koji će
na Zemlji proživeti. Klijent često kao da se raspravlja sa svojim
prijateljima o tome, da li i kada će se sresti na Zemlji
ili šta će zajednički proživeti. Praksa takođe pokazuje, da
čovekova duša odlazi sa Svetla, pri čemu se još pre začeća
nalazi i “lebdi“ nekoliko dana ili i nedelja u blizini
svojih roditelja. Razgleda okolinu, roditelje, priprema se za ulazak
u svoje telo, a nekada i svojom voljom odabira dan
i vreme svog začeća.
Put
duše i odabir naših roditelja bi mogli da uporedimo sa našim
životom, koji proživljavamo. Dođe vreme i mi moramo odabrati
osnovnu ili srednju školu. U tome nam često pomažu naši
roditelji. Posle biramo fakultet i naše zanimanje. Tu već
obraćamo više pažnje na to šta želimo da radimo i šta nas
zanima. Skupili smo iskustvo iz prethodnih odluka, a ta čemo
i prilikom izbora iskoristiti. Iz pogleda duše su to
proživljeni milioni čak milijarde godina, kada već duša sama bira
svoje „duhovno zvanje“. Moglo bi se reći da je za ispunjavanje
ovog zanimanja-zvanja jedan od najosnovnijih uslova odabir naših
roditelja.
„Šta
ne rođen čovek opaža ? Napr. da li slušanjem muzike počinje za
nju da se interesuje ?
Opažanje
ploda možemo spojiti sa tzv. “otelotvorenjem“ duše. Praksa
pokazuje, da je spajanje dve ćelije takav vid organizovane mase, da
nije moguće da postoji bez određenih „programa“, koje donosi
duša. Ove “programe“ bi mogli zvati psiha. Iz toga proizlazi da
do „otelotvorenja“ duše dolazi uvek prilikom spajanja dve
ćelije majke i oca, znači prilikom začeća. U regresoterapiji
dolazimo čak do tog spajanja, čak i u period pre njega.
Tada klijenti opisuju sve opažaje, koje doživljavaju, šta
doživljavaju majka i otac, šta se dešava okolo.
Možemo
reći da duša opaža sve što se oko nje dešava. Do trećeg meseca
prenatalnog perioda uglavnom vančulnim putem, a onda i čulima
tela.
Svaka
muzika ima u sebi delić logike, jedinstvenosti, snage itd. Dete
ove zvukove upravo zbog jedinstvenosti i opaža, a zbog
odrešenog obrazca koji muzika poseduje, veoma lako i pamti.
Čulna i vančulna opažanja deteta su uglavnom nakon saznanja
majke da je trudna, do odrešene mere otvorena za logiku,
jedinstvenost, snazi i slično. Prilikom puštanja muzike, koju
je dete slušalo u ovom periodu, a nakon rođenja, dete se
priseća perioda iz majčinog stomaka, što može da ga umiri,
oraspoloži i zainteresuje. Zato je prikladno tokom srećnih
dana sa detetom u stomaku, puštati muziku, igrati i radovati
se najbolje sa celom porodicom.
Mogu
li se odrediti glavni uticaji prenatalnog perioda na našu budućnost
?
Prenatalni
period iz pogleda kasnijeg uticaja možemo podeliti na nekoliko
prelomnih perioda. Začeće- značaj ovog perioda je u tome, da
je to prvi ulazak i dodir sa fizičkim osećajima, iako se radi
samo o dve ćelije, koje se u tom trenutku spajaju.
Istovremeno sa ovim ulazkom i osećanjima na
ćelijsko-materijalnom nivou dolazi do određenih osećanja
roditelja, koji vode ljubav. Tu nastaje određena vrsta kombinacije
osećanja, koja mogu da utiču na nas tokom celog života. I prilikom
idealnog stanja prilikom začeća to je za dušu prelazak iz duhovnog
sveta u svet fizički. Pojavljuju se reakcije na promenu, na
način ovog prelazka, na roditelje, na okolinu i mnogo toga
drugog. Sva ova osećanja možemo onda „ponovo“ imati prilikom
odnosa, odluka i slično. Saznanje majke da je trudna- u ovom
periodu dolazi do određene tačke, kada nastaje veza između majke
i deteta ukoliko u prethodnom periodu nije došlo do nekih
problema. Majka saznaje da je trudna i dolazi do reakcije. Na
ovu reakciju dolazi još i stanje deteta, čiji odraz onda
možemo osećati tokom celog života. Od sada dete proživljava svako
osećanje sa majkom mnogo intenzivnije. Razvoj od saznanja majke da
je trudna- Ovaj period uglavnom donosi spoznaju osećanja majke,
odnosa majke sa ocem, porodicom, okolinom. Majka se može naći
u raznim situacijama, koje na dete na određeni način utiču
i ono opet nekako reaguje. Ove uzajamne interakcije su često
osnova našeg budućeg ponašanja i rešavanja problema.
Na
šta ne bi trebala buduća majka da zaboravi i čega treba da se
čuva ?
Prilikom
uobičajene normalne trudnoće u suštini majka ne mora ništa
više ni manje da radi, možda osim preživljavanja zadnjeg meseca,
koji zahteva povišenu pažnju i pripremu za porođaj
i materinstvo, koja još uvek ne dostaje u školskom
i kućnom vaspitanju.
Spomenuću
ipak jedan savet koji proizlazi iz prakse regresoterapije. Sve što
majka pa čak i otac preživljava dete opaža i zauzima
prema tome stav. Ako majka u ovom periodu proživljava neka
neprijatna osećanja ili događaje, dete može biti suočeno sa time
tako da ih prima kao svoje. Naročito ukoliko ne razgraniči da to
nisu njegova osećanja već majčina- majka i dete su takoreći
jedno telo.Onda je dobro da u to preživljavanje majke i oca
nastupi istina. Majka može sa ocem da popriča o svojim
problemima da ne bi ostajali u njoj, gde se nalazi i dete
i tako dati detetu do znanja, šta majka preživljava i da
je to nešto njeno. Može da priča sa detetom, posvetiti mu pažnju,
napr. svakodnevno na kraju dana sumirati dnevne događaje i slično.
Dete će ovako najbolje shvatiti, šta se oko njega dešava i zašto,
a istovremeno se već u ovom periodu stvara između
roditelja i deteta ljubazan i prirodan odnos, gde se
problemi rešavaju na nivoima na kojim nastaju.
