Gestovi u porodici

Roditelji deci

U detinjstvu detetu je potreban gest starateljstva od roditelja. Prilikom odrastanja gest poverenja a prilikom “ izlazka iz gnezda“ gest opraštanja.

Gest starateljstva se sastoji od pružanja roditeljske energije detetu uvek tada kada mu je to potrebno ili dete to traži. Roditelj bi u detinjstvu trebalo detetu da da sve što traži i osećajno da primećuje želje i kroz dečju ne poslušnost. Želje deteta nije moguće uvek doslovno ispuniti. Ipak ako dete nešto traži, onda bi roditelj na njegovom nivou trebalo da mu izađe u susret jer iz svoje perspektive odrasle osobe ne zna šta detetu u njegovom psihičkom razvoju zaista pomaže. Ključne reči su “na njegovom nivou“ i “dete zna šta mu pomaže i šta mu je potrebno“.

Primer: Dete traži sa 4-5 godina mitraljez, da bi prema njegovim rečima sve “ pobilo“. Za roditelja bi to trebao da bude apel za gest starateljstva, pružiti detetu pažnju i mogućnost pražnjenja muške energije. Mitraljez može dete dobiti u drugačijoj formi kroz igru “rata“ sa ocem ili igre skrivanja, igru lopom i slično ili mu mama može u različitim formama nacrtati mitraljez. Kupiti detetu u tim godinama mitraljez iako igračku bi moglo da znači gest “ evo ti i ne dosađuj! “ ili mu mitraljez ne dati ni u jednoj formi uopšte, može značiti gest “ ti si samo dete i ne znaš šta ti treba“.

Ukoliko ne dođe do gesta starateljstva, može ne dostajuća briga u detinjstvu biti kompenzovana u roditeljstvu sa vlastitim detetom ( ne primerena briga za dete ) ili podsvesnim odlaganjem začeća.

Gest poverenja od roditelja uzko je povezan sa njihovim samopouzdanjem, verom u njihovo partnerstvo, uzajamnu podršku i vaspitanje, koje su detetu dali. Mogućnost gest pokazati, dolazi sa graničnim situacijama prelomnih godina detinjstva i većinom su vezane za separaciju i samo određivanje. U predškolskim i školskim institucijama, kada dete ima potrebu da se osloni na poverenje roditelja prilikom balansiranja između onoga šta se od deteta traži i onoga za šta je dete sposobno. U pubertetu, kada dete traži svoje mesto u životu i iskušava to i ekstremnim ponašanjem prema sebi i okolini. Ali i u sazrevanju kada dete oseća potrebu za podrškom u koracima koji vode od roditeljskog doma ka partnerskom.

Ukoliko ne dođe do gesta poverenja, može se desiti da budući roditelj ne prepozna poverenje koje dobija od svog partnera ili da zna da pruži bezuslovno poverenje. Dete u odrastanju takođe može rešavati probleme samorealizacije i samopouzdanja.

Gest opraštanja se sastoji u tome da se odnos roditelj-dete pomera ka odnosu prijatelj-prijatelj. Roditeljska briga može i mora ponekad da bude obeležena odgovornošću roditelja. Prijateljstvo je zasnovano na slobodi, tako potrebnoj prilikom gesta opraštanja-rastanka roditelja sa decom.

Ukoliko ne dođe do gesta opraštanja budući roditelj se može vraćati svojim roditeljima u situacijama u kojima bi trebalo da učestvuju partner i deca.

Deca roditeljima

Za zatvaranje porodičnog ciklusa je potreban gest zahvalnosti. Ovaj gest prirodno ukazuju deca roditeljima ali tek onda kada oni sami pokažu svojoj deci gest opraštanja. Tek tada bi trebali i mogli roditeljima da pokažu šta su u njih uložili- pobrinuti se za svoje roditelje, koji su često već u poznim godinama i “vraćaju“ se u detinjstvo.

Ukoliko do gesta zahvalnosti dođe ranije, ovo može da utiče na rasipanje energije i pažnje, a time naprimer i na zaćeće deteta.

Sledeći ovakav gest je Generacioni gest prvog reda. Deca imaju na prvom mestu pažnju svojih roditelja do trenutka “izlazka iz gnezda“. Nakon toga bi trebala odrasla deca na prvom mestu da imaju svog partnera i decu. Buduće bake i dede bi to trebalo da poštuju zbog partnera a kasnije i zbog unučadi i da to podržavaju mentalno, verbalno ili gestom poštovanja-respekta. Ako jedan od partnera ne može da ukaže gest prvog reda svom partneru i stalno na prvom mestu drži svoje roditelje ili nekog drugog, to može dovesti do problema sa začećem. Slično se može desiti i kada roditelji ne ukazuju gest poverenja i poštovanja prema svom odraslom detetu i njegovom partneru.

Ovaj tekst je objavljen i na stranici www.predporodnapriprava.sk ( predporođajna priprema ). 

Autor: Patrik Balint - Regresoterapeut

Za sve informacije javite se na email: ana.bazova.grnja@gmail.com ili 

http://www.regresnaterapia.sk/index.php?location=/Regresna-terapia/Regresoterapija-u-Srbiji&view_section&main_section=2&section=556&tab_article&subtab_article.